Emocionalna Inteligencija (EQ): Ključ Uspeha i Sreće u Životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, proverite svoje EQ veštine kroz jednostavan test. Odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.

Poželjni odgovori su: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T. Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije - to se uči.

Zašto je EQ važniji od IQ?

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe - ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o emocijama: Amigdala i epifiza

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije.

Epifiza (pinealna žlezda) takođe igra ključnu ulogu u regulaciji emocija. Luči melatonin (hormon sna) i serotonin (hormon sreće). Zdrav san, pogotovo pre ponoći, utiče na stabilnost emotivnog sveta i usporava proces starenja.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba da:

• Uče decu da izražavaju osećanja sopstvenim rečima ("Ja sam srećan", "Tužan sam")
• Pomažu im da prepoznaju osećanja drugih ljudi
• Stvaraju emocionalno sigurnu sredinu
• Izbegavaju kritike i ponižavanje
• Daju bezuslovnu ljubav i podršku

Tehnike za kontrolu emocija kod odraslih

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Evo nekoliko korisnih tehnika:

• Pauza od 20 minuta: Toliko je vremena potrebno da se telo očisti od fiziološkog naleta besa.
• Pozitivna energija: Okružite se ljudima koji emituju pozitivne vibracije.
• Fizička aktivnost: Pomaže u oslobađanju stresa i negativnih emocija.
• Meditacija: Povećava svest o vlastitim emocijama i omogućava bolju kontrolu.
• Dnevnik emocija: Zapisivanje osećanja pomaže u njihovom boljem razumevanju.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i sreću u životu. Dok IQ određuje naš intelektualni kapacitet, EQ određuje kako ćemo ga koristiti i kako ćemo se nositi sa izazovima koje nam život postavlja. Srećom, EQ se može razvijati tokom celog života - samo je potrebna svest o njegovoj važnosti i volja za radom na sebi.

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim životnim situacijama. Kao što je rečeno: "Samo onaj čovek koji uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike, može da pobedi i najveće životne izazove."